ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ИЗБОР. Имагинарна редакција

Вреди погледати

БЛАГО

недеља, 19. новембар 2017.

ULJEZI IZ OBLAKA?

Robin - Evansov izveštaj *

ili 

tragom  velike tajne Bajan Kara Ula diskova

Došli su sa Sirijusa,
Savladali oko osam svetlosnih godina,
pre dvadeset (ili dvanaest) milenijuma (?)
"uljezi iz oblaka",
uspeli da se pomešaju
sa 
zemaljskim plemenom Han?


Doneli su svoje krugove,

koji me toliko privlače

uljezi iz oblaka, nazvani Dropi.**

I kad nisam znao šta znače.

ti Krugovi.***

Te izdužene lubanje 

podsećaju u nečemu

na lubanje Lepenaca.



Što imali su

kameni portal

umesto diskova

preko vode Dunava...






Veju pahulje
na severu Evrope

I sve sam bliže
toм Levku naše planete 
što usisava večni sjaj glečera
severnog pola i vrtloge
našeg naslućivanja i pola....

Tom ogromnom i nedokučivom grotlu
koje zapljuskuju Golfska struja
i nepoznata katastrofa...



____________

     ** PRIČA DOKTORA EVANSA. - ...Doktor Karil Robin Evans putovao je u Kinu 1947. godine. Pre polaska na put, profesor Loladorf mu je pokazao jedan kameni disk za koji je verovao da je nađen u Severnoj Indiji. Taj disk je izgleda pripadao plemenu Dzopa (...), koji ga je koristio u verskim ceremonijama. Kameni disk imao je poluprečnik od 12 i debljinu pet centimetara.Profesor Loladorf stavio je taj disk na vagu, a nju je povezao sa pisaćom mašinom. Primećeno je kako je kameni disk, u periodu od tri i po sata, očigledno gubio i dobijao na težini. Posle jednog dana ova promena u težini stvarala je jednu štampanu liniju na papiru u pisaćoj mašini. Ta promena u težini dopuštala je pisaćoj mašini da štampa, ostavljajući znake na papiru. Kameni diskovi su mogli na neki način da kucaju! Kako je mogao kameni disk gubiti na težini? Robin – Evansov izveštaj o ovom događaju pisan je te 1974. godine, ali je objavljen tek 1978., četiri godine posle njegove smrti.
Posle susreta sa profesorom Loladorfom, dr Robin Evans krenuo je prema planinama Kine, u traganje za plemenom Dzopa. Najpre je prošao kroz Lasu na Tibetu, gde ga je primio 14. dalaj lama, tada dvanaetogodišnjak. Zatim je sa tibetanskim nosačima krenuo put tibetanskih planina. Jednog dana nosače je uhvatio paničan strah. Pejsaž je imao zastrašujući izgled i nosači su hteli da se vrate kućama. Njihov strah ilustruje koliko je područje Bajan Kara Ula bilo misteriozno i neistraženo.
Ipak, dr Robin Evans uspeo je nekako da stigne do plemena Dzopa i zadobije njihovo poverenje. Dobio je i instruktora koji ga je učio osnovama jezika Dzopa. Zatim mu je Lurgan – La, verski vođa Dzopa, ispričao istoriju plemena. On je tvrdio da je njihova zavičajna planeta u Sirijusovom sistemu (Sirijus je najsjajnija zvezda na nebu, udaljena oko osam miliona svetlosnih godina od Zemlje).
I neka druga plemena, na primer, Dogoni sa Malija, tvrde da potiču od bića iz Sirijusovog sistema…
Lurgan – La je tvrdio da su iz Sirijusovog sistema na našu planetu bile poslane dve ekspedicije. Prva, pre više od 20 hiljada godina, a druga 1014. godine pre Hrista. U toku te druge posete nekoliko kosmičkih brodova se razbilo o planinu, a preživeli nisu mogli da napuste Zemlju. Lurgan – La tvrdi da su Dzopi direktni potomci tih bića. Među stvarima dr Robin Evansa bila je i jedna veoma značajna fotografija: kraljevski par Huejpa – La i Viz – La (na slici desno).
Bili su visoki 1.2 i 1.07 metara. Ali, ne samo što su bili neobično niski, nego im je čitav izgled bio čudan. Dr Robin Evansa najviše je mučilo da li su plemena Dropa (sa početka teksta) i Dzopa jedno te isto pleme. Izgledalo mu je da je Dropa ispravno kada se speluje, a Dzopa, ili još pre, Tsopa, pri izgovoru. Bilo kako bilo, postavljala su se još dva pitanja.
Naime, datum na kamenim diskovima onaj od pre 12 hiljada godina, nije se nikako poklapao sa tvrdnjama verskog vođe Dzopa o vremenu pre 20 hiljada godina i o 1014. godini pre Hrista Da li su zapise na kamenim diskovima o Dropima – ‘posetiocima iz oblaka’, pisali pripadnici nekog lokalnog plemena, naprimer, Han, ili su ih pisale same Drope. Da li su se lokalni stanovnici mešali sa plemenom Dropa? Mnogo je pitanja, a malo odgovora.
Sve u svemu, očigledno je postojanje misterioznih kamenih diskova i zapisa o njima, a još očiglednije da oni koji znaju istinu o njima – ćute kao zaliveni!


** DOŠLI IZ OBLAKA

Prilikom vađenja kostiju neidentifikovanih bića, jedan arheolog našao je na dnu groba kameni disk. Jedna kružna rupa u sredini i jedan žleb koji spiralno ide ka unutra ili ka van, zavisno kako se gleda, bile su jedine uočljive karakteristike. Jesu li naišli možda na CD disk kamenog doba?
Detaljnije ispitivanje pokazalo je da u žlebu postoji puno raznih ureza, odnosno znakova.
Arheolozi su zaključili da je je svaki disk u stvari, jedna knjiga za koju niko nema rečnik da bi je preveo. Svi pronađeni diskovi, zajedno sa drugim nalazima iz pećine sa tog područja, čuvani su u Pekingu. Sledećih dvadesetak godina stručnjaci su pokušavali da dešifruju zapise sa kamenih diskova.

Najzad, 1962. godine, profesor Cum Um Nui uspeo je da odgonetne tajanstvenu poruku. O svom ‘prevodu’ izvestio je samo uži krug prijatelja i kolega, jer mu je Pekinška akademija za preistoriju zabranila da o otkriću informiše javnost. Dve godine posle zabrane, profesoru Cum Um Nuiju i četvorici njegovih kolega dozvoljeno je da objave zaključke njihovog rada. Istraživanje su nazvali: ‘Opšti zapis koji govori o kosmičkoj letelici koja se, kako piše na diskovima, spustila na Zemlju pre 12 hiljada godina’.

Ti diskovi, od kojih su 716 izvađeni iz jedne pećine, govore o stanovnicima jednog drugog sveta u planinama Bajan Kara Ula. U tim pećinama živelo je pleme Han. U jednom delu dešifrovanog teksta kaže se da su ‘Dropi izašli iz oblaka u svojim vazduhoplovima’, a onda su se razbili o planinu. Preživela bića izazvala su paniku među pripadnicima plemana Han. Žene, deca i starci su se posakrivali, a ratnici su počeli da progone i ubijaju ‘uljeze iz oblaka’.
***  Kada su, najzad, pripadnici plemena Han shvatili znakovni jezik Dropa, zaključili su da su ovi, u stvari, veoma miroljubivi. Tada im je bilo žao što su Dropi doživeli nesreću i što ne mogu izgraditi novi kosmički brod za povratak na matičnu planetu.. Mnoge kolege profesora Cum Um Nuija bile su skeptične, pa čak i podsmešljive prema njegovom ‘prevodu’ zapisa sa diskova, pa je on prešao u Japan, gde je uskoro i umro.Od otkrića Bajan Kara Ula diskova, arheolozi su bili mnogo više zainteresovani za istoriju tog područja. Priča, bar onako kako ju je preveo profesor Cum Um Nuji, izgledala je sve realnija. I legende koje su kružile, naročito ona o niskim, mršavim žutim ljudima koji ‘su došli sa oblaka pre mnogo vremena’, ako da su potvrđivale profesorovo otkriće.
Procenjuje se da kameni diskovi i ostali sadržaji iz pećina potiču iz perioda oko 10 hiljada godina pre Hrista. Zidovi pećine bili su oslikani izlaskom Sunca, Meseca i Zemljom, a sve to je bilo povezano isprekidanim linijama. Što je najneverovatnije, pećine Bajan Kara Ula bile su i dalje nastanjene plemenima Had i Dropa. Ovi drugi bili su vrlo čudni, visoki jedva oko 1.3 metra, a nisu bili ni Kinezi ni Tibetanci. 
______________________
        Bajan Kara Ula - Lokacija Drevnih Vanzemaljaca


Нема коментара:

Постави коментар