ИМАГИНАРНА РЕДАКЦИЈА

Да ли је могуће створити једну Скоро имагинарну редакцију Сазвежђа З од барем хиљаду сталних и повремених сарадника, који живе не само у Србији и на Балкану, у Европи, већ широм ове планете на којој живимо? На којим основама, одмах ће питати, евентуални сарадници. Па, вероватно, за почетак, најуопштеније речено, на основама интелигенције и фантазије. Сатеран у своје време, као уредник "Заветина", у гето малих тиража, видео сам, захваљујући интернету и електронским издањима, да има више него што се може замислити квалитетних људи, апсолутно непознатих најширој јавности, али особа драгоцено различитих, сензибилних, широких интересовања, која се повремено испоље на тзв. друштвеним мрежама, у препоручивању и овидљавању - много чега што би остало непознато, сакривено, потиснуто, девалвирано, затрпано стихијом официјализма или инерције. Не мислим само на писце. И не позивам никог, да се разумемо; сам ћу покушати да откривам и препоручујем понешто од онога, што би могло,да подстакне, на покушај стварања једне скоро имагинарне редакције... - Списак прихваћених чланова ИМАГИНАРНЕ РЕДАКЦИЈЕ је тајна. Видљив је само врх тога леденог брега... издавач (БелаТукадруз)

.

.
.

Мој школски Вергилије!

Мој школски Вергилије!
Датирано: 20.августа 1944.

символи и сигнали

"Сав мисаони (духовни),свет представљен је тајанствено у символичним сликама у свету чувственом за оне који имају очи да виде; и сав свет чувствени закључен је у свету мисаоном" (М. Исповедник: Тајноводство, глава II). То виде они који имају очи да виде, што значи: који су писмени те знају да читају по смислу, или, другим речима: којима је духовни вид отворен те могу да гледају духом духовно, а не само телесним очима телесно. (Свети владика Николај Велимировић: Символи и сигнали, стр. 13)

ГЛАВНА КЊИЖАРА "Сазвежђа З"

ГЛАВНА КЊИЖАРА  "Сазвежђа З"
Ради НОН СТОП

ЗАВЕТИНА

ЗАВЕТИНА
Дневник непознате, друкчије Србије

недеља, 19. новембар 2017.

ТИБЕТ | ГОРОД БОГОВ | СУД СОВЕСТИ | ЭРНСТ МУЛДАШЕВ

Шамбала - Cвященные пещеры - Буддизм - Бон-по

Vangino predviđanje



Početkom 1993. Vanga je rekla: - SSSR će biti obnovljen u prvoj četvrtini 21. veka. A gotovo pred samu smrt, što je bilo i njeno poslednje predskazanje je poručila:
- Dolazi vreme čudesa i otkrića iz oblasti nematerijalnog. Bićemo svedoci velikih arheoloških otkrića koja će iz korena promeniti shvatanja o svetu koji mi danas poznajemo. Svo skriveno zlato će isplivati na površinu, ali će, zato, voda otići...To njeno proročanstvo još nije rastumačeno, kao ni njegov nastavak:
- Naši unuci će za oko 200 godina uspeti da uspostave kontakt sa braćom po razumu iz drugih svetova.
Vanga je, pred smrt, svoju ovozemaljsku misiju završila rečima:
- Na Zemlji odavno žive došljaci iz drugih svetova. Odakle oni dolaze? Sa planete koju nazivaju Vamfim. Ona je, kako je rekla, treća od Zemlje, ne precizirajući ni odakle, ni od čega niti u kom pravcu...

                                                
Kako je Vanga „videla”- Kada kod mene dođe neko, pojavljuje mi se osećaj kao da mi se u glavi otvara „prozorčić” kroz koji ja mogu da posmatram slike iz života prisutnog. 
Njegov život mi jednostavno prolazi „pred očima”, kao nekakva filmska traka. Uz to, čujem glas koji mi govori šta treba da prenesem toj osobi, objašnjavala je Vanga „mehanizam” svoje vidovitosti. Svedoci pričaju da je ona često za svoja predskazivanja koristila šećer! 
Gotovo svi koji su dolazili kod Vange donosili su sa sobom parče šećera (verovatno u kockama) koje je prethodne noći bilo ispod njihovog jastuka. Zanimljivo je da Vanga, nepogrešivo, nikako nije htela da razgovara sa pridošlicama čiji su dani već bili odbrojani, ali ni sa zlonamernim znatiželjnicima...

                      =izvor >>>>

ULJEZI IZ OBLAKA?

Robin - Evansov izveštaj *

ili 

tragom  velike tajne Bajan Kara Ula diskova

Došli su sa Sirijusa,
Savladali oko osam svetlosnih godina,
pre dvadeset (ili dvanaest) milenijuma (?)
"uljezi iz oblaka",
uspeli da se pomešaju
sa 
zemaljskim plemenom Han?


Doneli su svoje krugove,

koji me toliko privlače

uljezi iz oblaka, nazvani Dropi.**

I kad nisam znao šta znače.

ti Krugovi.***

Te izdužene lubanje 

podsećaju u nečemu

na lubanje Lepenaca.



Što imali su

kameni portal

umesto diskova

preko vode Dunava...






Veju pahulje
na severu Evrope

I sve sam bliže
toм Levku naše planete 
što usisava večni sjaj glečera
severnog pola i vrtloge
našeg naslućivanja i pola....

Tom ogromnom i nedokučivom grotlu
koje zapljuskuju Golfska struja
i nepoznata katastrofa...



____________

     ** PRIČA DOKTORA EVANSA. - ...Doktor Karil Robin Evans putovao je u Kinu 1947. godine. Pre polaska na put, profesor Loladorf mu je pokazao jedan kameni disk za koji je verovao da je nađen u Severnoj Indiji. Taj disk je izgleda pripadao plemenu Dzopa (...), koji ga je koristio u verskim ceremonijama. Kameni disk imao je poluprečnik od 12 i debljinu pet centimetara.Profesor Loladorf stavio je taj disk na vagu, a nju je povezao sa pisaćom mašinom. Primećeno je kako je kameni disk, u periodu od tri i po sata, očigledno gubio i dobijao na težini. Posle jednog dana ova promena u težini stvarala je jednu štampanu liniju na papiru u pisaćoj mašini. Ta promena u težini dopuštala je pisaćoj mašini da štampa, ostavljajući znake na papiru. Kameni diskovi su mogli na neki način da kucaju! Kako je mogao kameni disk gubiti na težini? Robin – Evansov izveštaj o ovom događaju pisan je te 1974. godine, ali je objavljen tek 1978., četiri godine posle njegove smrti.
Posle susreta sa profesorom Loladorfom, dr Robin Evans krenuo je prema planinama Kine, u traganje za plemenom Dzopa. Najpre je prošao kroz Lasu na Tibetu, gde ga je primio 14. dalaj lama, tada dvanaetogodišnjak. Zatim je sa tibetanskim nosačima krenuo put tibetanskih planina. Jednog dana nosače je uhvatio paničan strah. Pejsaž je imao zastrašujući izgled i nosači su hteli da se vrate kućama. Njihov strah ilustruje koliko je područje Bajan Kara Ula bilo misteriozno i neistraženo.
Ipak, dr Robin Evans uspeo je nekako da stigne do plemena Dzopa i zadobije njihovo poverenje. Dobio je i instruktora koji ga je učio osnovama jezika Dzopa. Zatim mu je Lurgan – La, verski vođa Dzopa, ispričao istoriju plemena. On je tvrdio da je njihova zavičajna planeta u Sirijusovom sistemu (Sirijus je najsjajnija zvezda na nebu, udaljena oko osam miliona svetlosnih godina od Zemlje).
I neka druga plemena, na primer, Dogoni sa Malija, tvrde da potiču od bića iz Sirijusovog sistema…
Lurgan – La je tvrdio da su iz Sirijusovog sistema na našu planetu bile poslane dve ekspedicije. Prva, pre više od 20 hiljada godina, a druga 1014. godine pre Hrista. U toku te druge posete nekoliko kosmičkih brodova se razbilo o planinu, a preživeli nisu mogli da napuste Zemlju. Lurgan – La tvrdi da su Dzopi direktni potomci tih bića. Među stvarima dr Robin Evansa bila je i jedna veoma značajna fotografija: kraljevski par Huejpa – La i Viz – La (na slici desno).
Bili su visoki 1.2 i 1.07 metara. Ali, ne samo što su bili neobično niski, nego im je čitav izgled bio čudan. Dr Robin Evansa najviše je mučilo da li su plemena Dropa (sa početka teksta) i Dzopa jedno te isto pleme. Izgledalo mu je da je Dropa ispravno kada se speluje, a Dzopa, ili još pre, Tsopa, pri izgovoru. Bilo kako bilo, postavljala su se još dva pitanja.
Naime, datum na kamenim diskovima onaj od pre 12 hiljada godina, nije se nikako poklapao sa tvrdnjama verskog vođe Dzopa o vremenu pre 20 hiljada godina i o 1014. godini pre Hrista Da li su zapise na kamenim diskovima o Dropima – ‘posetiocima iz oblaka’, pisali pripadnici nekog lokalnog plemena, naprimer, Han, ili su ih pisale same Drope. Da li su se lokalni stanovnici mešali sa plemenom Dropa? Mnogo je pitanja, a malo odgovora.
Sve u svemu, očigledno je postojanje misterioznih kamenih diskova i zapisa o njima, a još očiglednije da oni koji znaju istinu o njima – ćute kao zaliveni!


** DOŠLI IZ OBLAKA

Prilikom vađenja kostiju neidentifikovanih bića, jedan arheolog našao je na dnu groba kameni disk. Jedna kružna rupa u sredini i jedan žleb koji spiralno ide ka unutra ili ka van, zavisno kako se gleda, bile su jedine uočljive karakteristike. Jesu li naišli možda na CD disk kamenog doba?
Detaljnije ispitivanje pokazalo je da u žlebu postoji puno raznih ureza, odnosno znakova.
Arheolozi su zaključili da je je svaki disk u stvari, jedna knjiga za koju niko nema rečnik da bi je preveo. Svi pronađeni diskovi, zajedno sa drugim nalazima iz pećine sa tog područja, čuvani su u Pekingu. Sledećih dvadesetak godina stručnjaci su pokušavali da dešifruju zapise sa kamenih diskova.

Najzad, 1962. godine, profesor Cum Um Nui uspeo je da odgonetne tajanstvenu poruku. O svom ‘prevodu’ izvestio je samo uži krug prijatelja i kolega, jer mu je Pekinška akademija za preistoriju zabranila da o otkriću informiše javnost. Dve godine posle zabrane, profesoru Cum Um Nuiju i četvorici njegovih kolega dozvoljeno je da objave zaključke njihovog rada. Istraživanje su nazvali: ‘Opšti zapis koji govori o kosmičkoj letelici koja se, kako piše na diskovima, spustila na Zemlju pre 12 hiljada godina’.

Ti diskovi, od kojih su 716 izvađeni iz jedne pećine, govore o stanovnicima jednog drugog sveta u planinama Bajan Kara Ula. U tim pećinama živelo je pleme Han. U jednom delu dešifrovanog teksta kaže se da su ‘Dropi izašli iz oblaka u svojim vazduhoplovima’, a onda su se razbili o planinu. Preživela bića izazvala su paniku među pripadnicima plemana Han. Žene, deca i starci su se posakrivali, a ratnici su počeli da progone i ubijaju ‘uljeze iz oblaka’.
***  Kada su, najzad, pripadnici plemena Han shvatili znakovni jezik Dropa, zaključili su da su ovi, u stvari, veoma miroljubivi. Tada im je bilo žao što su Dropi doživeli nesreću i što ne mogu izgraditi novi kosmički brod za povratak na matičnu planetu.. Mnoge kolege profesora Cum Um Nuija bile su skeptične, pa čak i podsmešljive prema njegovom ‘prevodu’ zapisa sa diskova, pa je on prešao u Japan, gde je uskoro i umro.Od otkrića Bajan Kara Ula diskova, arheolozi su bili mnogo više zainteresovani za istoriju tog područja. Priča, bar onako kako ju je preveo profesor Cum Um Nuji, izgledala je sve realnija. I legende koje su kružile, naročito ona o niskim, mršavim žutim ljudima koji ‘su došli sa oblaka pre mnogo vremena’, ako da su potvrđivale profesorovo otkriće.
Procenjuje se da kameni diskovi i ostali sadržaji iz pećina potiču iz perioda oko 10 hiljada godina pre Hrista. Zidovi pećine bili su oslikani izlaskom Sunca, Meseca i Zemljom, a sve to je bilo povezano isprekidanim linijama. Što je najneverovatnije, pećine Bajan Kara Ula bile su i dalje nastanjene plemenima Had i Dropa. Ovi drugi bili su vrlo čudni, visoki jedva oko 1.3 metra, a nisu bili ni Kinezi ni Tibetanci. 
______________________
        Bajan Kara Ula - Lokacija Drevnih Vanzemaljaca


понедељак, 13. новембар 2017.

ENGLESKI TEORETIČAR ŠOKIRAO SVET - Vladajuća elita koristi ljude kao bat...

ЗАГОНЕТКА



ЧЕТИРИ КАПИЈЕ


Прва капија
Салаш Севераца
Посебна породична Заветина (запад)
У име Оца!


Друга капија
Тзв. Академија Феникс (север)
У име Оца и Сина!


Трећа капија
Дибидус (исток)
У име Оца и Сина и Светога Духа!


Четврта капија
ЛИТУРГИЈА (небо)
У име Оца и Сина!Амин.


Кроз Прву улазимо Ми
(Који Ми?)


Кроз Другу капију улазе
шаргизде и паунови.


Кроз трећу долазе
рашљари и сурбитарци
под окриљем анђела.


Четврта капија је само назглед
на јужној страни: кроз њу се улази
одозго, одоздо.


Све четири капије су на међама,
и чувају их заштитници невидљиви,
добри духови.


Чик их пронађи!



субота, 11. новембар 2017.

RUSKI NAUČNICI OTKRILI ZABRANJENU ISTORIJU - Sloveni su NAJSTARIJA civil...

Молитва против страха


"Спаси ме Боже мој од страха који ме понижава и срамоти као Твоје створење - нека ме не уплаши ни дан ни ноћ јер Твој је дан и Твоја је ноћ.Нека ме не уплаши ни гора ни вода јер горе си Ти саздао и водама си Ти поставио међе.Нека ме не уплаши ни звер из горе ни звер из воде јер су све звери Твоје Господе.Нека ме не уплаши ни сан у ноћи ни привиђење у дану јер Ангео твој стоји ми са десне стране.Нека ме не уплаши ни невидљиви противник мој Боже вечни, јер Ти си га победио крстом Твојим часним.И смрт нека ме не уплаши Христе мој свесилни јер Ти си смрћу смрт пропрао и васкрсењем цео свет као седмоструком светлошћу обасјао.Страх ме прати као сенка - у подне сенка под дрветом се губи кад се сунце дигне високо изнад свих предмета на земљи онда се сенка губи - кад је сунце на истоку или западу ниже од високих планина тада су сенке најдуже.Ти Господе мој кад си нижи виду моме од ма каквих висина земаљских сенке се купе око мене - дуге и мрачне и плаше срце моје а када Те сагледам узвишеног изнад свих висина сенке се губе и страх ме оставља.О Свеци Божији узнесите молитве ваше за мене грешног да се спасем од страха безумнога.Ангеле Божуји - милостиви молитвениче стави много тамњана у златну кандилницу твоју за све богобојажљиве и за мене грешног!Слава ономе , који седи на вечном престолу славе - Слава му на век Амин!"

Зашто кандило треба да гори у кући, шта нам доноси та жртва, зашто пали...

Ништа није случајно па ни ситнице које нам се дешавају

Прича о светој простоти неуког чобанина

КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ ДАНА СЕЋАЊА ЗЕМАЉА КОМОНВЕЛТА

ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК АЛЕКСАНДАР ПОЛОЖИО ВЕНАЦ НА КОМЕМОРАЦИЈИ ПОВОДОМ ДАНА СЕЋАЊА ЗЕМАЉА КОМОНВЕЛТА

Београд, 11. новембар 2017 – Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар присуствовао је комеморацији поводом Дана сећања на Ратном гробљу Комонвелта у Београду, где је положио венац заједно са другим високим званичницима. Венце у знак сећања на оне који су изгубили животе у Великом рату положили су представници Министарства рада, запошљавања, ратних ветерана и социјалне политике и Министарства одбране, Града Београда, амбасадори Аустралије, Велике Британије, Канаде, Индије, Кипра, Нигерије, Пољске, Чешке Републике, Француске, Малезије, као и представници више удружења.
Земље Комонвелта биле су савезници Србије у Првом светском рату и много су помогле Србији и српском народу. Стотине лекара и медицинских сестара пружале су као добровољци помоћ Војсци Србије и српском народу у тим тешким временима. Неколико болница у Србији добило је имена по британским и шкотским лекарима и медицинским сестрама након рата. На Ратном гробљу Комонвелта налазе се посмртни остаци војника Комонвелта који су пренети са више од шездесет мањих гробаља и других локација широм бивше Југославије. Највећи број донет је са војног гробља у Милни и Краљевског морнаричког и лучког гробља на острву Вису, где се налазила војна база. Међу сахрањенима на Ратном гробљу налазе се и пребегли ратни заробљеници из Италије и Грчке. Међу сахрањеним цивилима су један рударски техничар, професор енглеског језика, новински дописник, члан особља Британске амбасаде и дете другог члана особља амбасаде. Сви они су били су сахрањени или поново покопани на гробљу уз дозволу специјалне Комисије Комонвелта. = извор: саопштење Дворске канцеларије.

КОЛО ТРОЈНО

уторак, 25. јул 2017.

Древник бр.17. 'КО ЈЕ БИО АЛЕКСАНДАР МАКЕДОНСКИ''' (19.07.7526.)





Објављено је 21.07.2017.
http://www.radioserbona.rs - ''Древник''
Аутори и водитељи: Душан, Драго & Дуки
Тех.подршка: DJ.Willy и Горан Станаревић.

Старац Тадеј у манастиру Острог



Објављено је 12.05.2011.
Линк за књигу старца Тадеја "Духовне поуке српском народу":
http://rapidshare.com/files/320977766...

Насамо са Богом



Објављено је 25.07.2017.
Од греха ка Богу

Патријарх Павле - Бог ће помоћи ако има коме 2

Udar groma u manastirskom vrtu



Објављено је 20.05.2012.
Neuobičajni događaj u vrtu manastira Lešje kod Paraćina.
Više o ovom događaju možete pročitati na našem zvaničnom sajtu : http://www.krivelj.com/index.php/blog...

Кратке вести из Србије...

..
..
ОБЕЛЕЖЕНО 200 ГОДИНА ОД СМРТИ ВОЖДА КАРАЂОРЂА. -  Београд, 25. јул 2017 – У име Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, председавајући Крунског савета г-дин Драгомир Ацовић присуствовао је обележавању 200. годишњице смрти Вожда Карађорђа данас у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи, где је положио венац на гроб вође Првог српског устанка (1804), оснивача модерне Србије и династије Карађорђевић.. - Венце су положили и Њ.Е. г-дин Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представници Министарства одбране, Војске Србије, општине Топола, г-дин Драган Рељић, управник Задужбине Краља Петра I на Опленцу, представници Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918 и други поштоваоци Карађорђа. (Извор:  САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ)

*  *  *

ЦУНЕ: Несуђени боксер и фудбалер, у раскошној каријери професионалног певача и врхунског уметника, имао је прилику да упозна многе славне личности. - КАО што је својевремено Вице Вуков био оптуживан да ван Југославије "пева за усташе", а те исте усташе су му претиле смрћу, тако су и Цунета Гојковића истовремено нападали четничка емиграција (зато што је певао Титу) и југословенски естаблишмент (зато што је, наводно, певао четницима). Гојковић се, по сопственом признању, од тих гласина, крајем шездесетих, опорављао неколико година. Он је заиста певао Титу и то никада није крио, напротив. А што се тиче певања четницима у Америци, довољно је рећи да га је тамо довела Матица исељеника Хрватске, као реципроцитет јер је једног од најпознатијих хрватских певача Иву Робића у Америку довела Матица исељеника Србије.Несуђени боксер и фудбалер, у раскошној каријери професионалног певача и врхунског уметника, имао је прилику да упозна многе славне личности. Док је био у Америци, у Чикагу, срео је Семија Дејвиса и Дина Мартина, док је у нашој земљи гласовно умеће показивао у ексклузивним политичким круговима, као радо виђен гост. Увек када је требало на најбољи начин представити нашу народну музику, звали су Цунета. Ако нам је у госте долазио мексички председник, Цуне је био ту да отпева неколико мексиканских песама. Лако је могао да се прилагоди и ако су у питању били председници Румуније или Мађарске. - На првој конференцији несврстаних 1961. нашао сам се у кругу педесетак светских лидера - причао је Цуне. - За ту прилику научио сам и неколико арапских песама, како би тим људима боравак у Београду био пријатнији.  (Извор: ПРЕДРАГ ГОЈКОВИЋ (1932-2017) ЦУНЕ-ЧОВЕК ОРКЕСТАР (3): Пропевао и на арапском Весна Пантелић | 25. јул 2017. 10:48 )

* * *
"Бранка са душом од свиле" . - РОДИЛА се у Старом Бечеју и увек остала млада!
Родила се у септембру, у знаку Девице, и увек остала добра.
Родила се као шесто дете срећних родитеља, Јованке и Александра Ћосића.
Родила се да буде глумица, и увек остала глумица. / Родила се као глумица 1938. године, у представи "Карлова тетка", Народног позоришта Дунавске бановине у Новом Саду.".
Овим стиховима започео је Љубивоје Ршумовић песму посвећену Бранки Веселиновић, "Бранка са душом од свиле". Та, и таква Бранка, са таквом душом и данас је - глумица, док у свом дому, окружена небројеним успоменама, ишчекује нови септембар и свој 99. рођендан.Препуна животне мудрости, а вазда иста, одише истом радошћу и енергијом као и пре тридесет година, док је још увелико играла, или пре пет деценија док је већ по ко зна који пут обилазила планету и увесељавала свет, у друштву великих песника, свог вољеног Млађе, верних лутака... Иста је, чиста, свилена и пуна доброте, била та душа и пре деценије и по, када је Бранка пала са сцене свог ЈДП - и таква остала све до данас, упркос телу које се од тада помаже штакама.- Пала сам са висине од три метра, али нема везе, добро је, опоравила сам се и још сам активна, моје биографске године и немају много везе са мојим правим годинама - каже глумица, без трунке једа или жеље да тражи кривца. - Увек сам вежбала тело, али још упорније тренирам мозак, мора се то у овим годинама, пуних 98, скоро 99, то су већ озбиљне године. Активна је и наша Фондација Бранке и Млађе Веселиновић, за додељивање глумачких награда, којој смо мој Млађа и ја оставили све материјално, то нас никада није интересовало. И збиља, неколико милиона, колико су њих двоје унели у тај Фонд, Бранка и не помиње - тај новац је само средство да сваке године неког од колега овенчају наградом, искажу поштовање глумцу. То су тек бројеви, баш као и године, које она не признаје.  (извор: 
"НОВОСТИ" КОД БРАНКЕ ВЕСЕЛИНОВИЋ: И у 99. години сам млада јер имам душу од свиле Марина Мирковић )
* * *
ПРЕОКРЕТ У НОВОМ ПАЗАРУ. - ХРАБРА и упорна Атифа Љајић (59) из Новог Пазара, која је тек после пете вантелесне оплодње, 20. јуна ове године, у Београду, царским резом, родила девојчицу Алину, ипак неће сама бринути о својој мезимици. Преокрет се догодио пре неколико дана када је Атифин супруг Шериф Нокић (68), који је упорно одбијао да Алину призна као своје дете и најављивао одлазак у Турску, где му живе одрасла деца из првог брака, одлучио да ипак остане и да сачува брак са Атифом и да у књигу рођених Алину упише под презименом Нокић. Алина, која је управо ушла у други месец свог живота, тако ће имати и тату и маму. Примила је прву вакцину, лепо напредује и засада је све у најбољем реду... - Било је извесних кошмара у мојој глави због утицаја породице из Турске и овдашње средине, мојих година и здравственог стања. Све су то били разлози мог колебања и извесних неспоразума... Ипак, сели смо и причали, након чега сам донео коначну одлуку да останем. Учинићу све да помогнем Атифи око бебе и у Алинином одгајању. Био сам уз Атифу свих ових година док се као лав, жртвујући и свој живот, борила да се оствари као мајка, био сам јој велика подршка, бићу то и убудуће - каже Шериф Нокић... (Извор: ПОРОДИЉА У 60 .ГОДИНИ. )
* * *
Како они према нама, тако ми према њима и тачка. - Поводом захтева македонских власти да се дозволи делегацији из Скопља да годишњицу највећег македонског празника - Илиндена, обележи у манастиру Прохор Пчињски, на територији Србије, министар спољних послова Ивица Дачић каже да не може држава да одлучује о томе. „Нема то везе са државом, то је манастир. Не може држава да одлучује о томе. Они се сваке године обраћају нама, ми то пошаљемо цркви, црква са њима комуницира, а ви знате какви су односи што се тога тиче. Ту нема никакве дилеме”, рекао је Дачић на конференцији за новинаре. Одговарајући на питање о односима са Македонијом и да су можда неке његове изјаве утицале на погоршање тих односа, Дачић је подсетио да је, када је говорио о тој земљи, рекао да смо признали Македонију под уставним именом, а да су они касније признали Косово и гласали за Косово у УНЕСКО. „Како сам ја нарушио односе што сам то рекао? Ја сам се са њима разјаснио. Како они према нама, тако ми према њима и тачка. И не само са њима, него и са свима другима”, рекао је Дачић.  (Извор: Политика)

* * *
ПЉУСАК.    (Извор: са лица места)  Већ месец дана владале су неке неописиве врућине, и поља кукуруза су почела да се суше, у Звижду; око кога је киша кружила као  око Крагујевца. Ноћас су метеоролози погодили; пала је кишица; а око пола три данас - бризнуо је коначно пљусак вредан злата!  
Двориште Лукића, Мишљеновац, 25.07.2017; 14:44

..

..

..

недеља, 04. јун 2017.

10 Muškaraca Za Koje Nećete Verovati Da Postoje

5 Čudnih Stvari Koje Su Pronađene U Džungli !

Vidio je drvo prekriveno zahrđalim novčićima,približio se i ugledao Jezi...

Ko su vanzemaljci? (KROZ BIBLIJU)

(П)ОГЛЕДИ ИЗ ТРЕШЊЕВИЦЕ/ Мирослав Тодоровић

Мирослав из Трешњевице

(П)ОГЛЕДИ ИЗ ТРЕШЊЕВИЦЕ




Текстове које сам објављивао у Политици у рубрици „Погледи“од 2010. приредио је ипоговором освештаокњижевник и проф универзитета у пензији Недељко Богдановић.
 Наслов „Малина и други јади“ објединио је тематски разноврсне  (п)огледе што су говорили о овом времену.
На промоцији у Народној библиотеци „Стеван Сремац“ у Нишу дне  6. дец. 2016. приређвачрече:
„Ја сам овде данас да вам препоручим читање једне књиге која је већ прочитана у много примерака, и у деловима.
Наиме, под насловом Малина и други јади јавља се збирка текстова, колумни и огледа који су најпре и у највећем броју објављивани у нашој водећој штампи – Политици и Вечерњим новостима

понедељак, 29. мај 2017.

VUCIC SA TRAMPOVIM SPECIJALCEM: ORUZJE BIRAMO SAMI!

POETIKA COTIDIANA, IV / Ratcu Golesin



..
Најновија књига  POETIKA COTIDIANA, IV, коју је песник Ратомир штампао ове године.
Факсимил





































..
Последња страна књиге




































..
Књига песничка је штампана на румунском, али има и тзв. НЕОБАВЕЗАН ДОДАТАК, тј. превод на српски појединих Марковићевих стихова на румунском (коју аутор дели, претпостављам, не само својим српским пријатељима и познаницима Србима, који не знају добро румунски... Или га уопште не знају...

..

Та најновија Марковићева књига је стигла на моју београдску адресу средином маја док сам био у Мишљеновцу, као и још неколико нових књига српских писаца, који су увели обичај да шаљу своје нове књиге gratis, када их (од)штампају.  Књигу сам читао у аутобусу, и то не од почетка према крају, већ с краја. И бога ми, прочитао сам је у аутобусу без прекида, и тако у неку руку скратио путовање. Браво, Марковићу.
    Хвала на примерку најновије књиге. Чини ми се, да је свака нова - боља, убедљивија и духовитија од претходне.
    И пратеће фотографије добро стоје.
    Са овим песником није досадно. Зашто - е, то ћете морати да проверите сами читајући Марковићеве песме. Препоручујем, поред осталих, обе песме о трешњама....
 
  
53/64  
DAVANJE DAĆA PRE ROKA*
etnologu Paunu Durliću
Pošto neko umre,
njegovi mu daju daće, obavezno:
caru/večeru odmah posle sahrane,
sedmicu, kada se daje i voda,
četrdeset dana,
pola godine,
godinu dana,
tri godine,
četiri godine,
pet godina,
šest godina
i sedam godina.
Kaže se da su daće
od tri do sedam godina
isto daće za sedam godina.
Daće od sedmice,
pa do sedam godina
daju se nekoliko dana pre roka,
odnosno pre dana smrti -
jer daća treba
da prođe kosmičke razdaljine
brzinom većom od brzine svetlosti
dok ne stigne na onaj svet
pre dana smrti.
Cara/večera odmah posle sahrane
ne može da se da pre roka,
pa je preminuli nosi sa sobom za put.
Ko hoće može da daje daće
i za dve godine
i posle sedam godina.
  ______
      *radna verzija

понедељак, 22. мај 2017.

Truffles in Bosnia,Tartufi u Bosni Vlasic

Brus, Kriva Reka: Pečurka Šumska koka od 30,7 kg - Jova Lazarević

PECURKE RUJNICE - PLOCA, SUVA PLANINA

Gljiva bukovača,šumska čajanka i uživanje Bushcraft tea time

Pecurka bukovaca Pleurotus ostreatus

zivko tesic uzgajivac gljive bukovace

Ubrao gljivu od 30 kilograma



Објављено је 15.07.2015.
Veseljko Filipović iz Viteza pronašao je u šumi gljivu tešku čak 30 kilograma

Gljive koje rastu na drvetu 1

недеља, 21. мај 2017.

ПРВОБИТНО / Александар Лукић

Александар Лукић
ПРВОБИТНО


Молитва пред починак: нов повратак.
Мала лампа вере светли у мраку: невидљива.
Речи бризгају ко водопад са стене у шуми.
Преко деведесет и девет каменова стих се слива.
Размисли: коме служе стихови? Мањина остаје:
проклета мањина. Неко у тами. Тишина.

Међу нама речено - деси се -
за живом речи: провалија зјапи.
Провалија свакодневног наглабања
државног шљама: светован циркус.

Прави смисао изгледа,
не зна куд ће, па циља.
Тако ветар капи кише
заноси косо у ваздуху.

Али, то није стање за узбуну.

Побожно негуј познанство доживотно:
језик литије – симбола. Додира
воде и обала. Првобитног. Сродства.

Посејано: сазрева.
Ма где бачено било: цвета.
Не осврћи се на ујед оса: јавних
службеника, нити показуј љутњу
ради тога. Свест о Богу избрисаше
они, за рачун незајажљивих апетита.

Обнови молитву:
духовни развој.
Љубав овога света
ко око крај ока:
непорочна вера.

Живот проћи ће тај. А у њему
сав је изглед: спознаја о животу

једино вреди. Првобитно – првобитноме. 

    =извор из необјављених рукописа српских песника